Miša Jelić

Evo već četrdesetpet godina četkice , platna i boje su sastavni deo mog života i verni pratioci na mom putu ka nekom obliku trajanja , jer čovek traje onoliko koliko traje sećanje na njega ili koliko traju njegova dela. Družeći se sa njima i onom što stanuje u mom biću izrodilo se do sada oko 10 000 slika.

Te slike su ptičice koje su se izlegle u mom biću i odletele od mene u neke daljine tamo negde na neke zidove, cvrkucu i pevaju pesmice o životnoj radosti. Sve one nose moju poruku da život vredi živeti i uživati u onoj sredini koja ti je od boga data i sve što ti je potrebno mozeš naći tu oko tebe samo ga treba spoznati. Razletele su se po svim kontinentima i odnevši deo mene sa sobom meni ostavile zadovoljstvo umnožavanja.

Prvu nagradu u nizu priznanja dobio sam u vreme kada se Gagarin vinuo u kosmos što je i bila tema izložbe. Tada sam shvatio da su i slike kosmičke letilice koje sa sobom nose lepotu koju treba deliti sa svima.

Skrajnut od javnosti , ličnim izborom, sve ove godine sam se prepustio druženju sa svojom unutrašnjom stranom i spoznavajući dar od boga pokušavao da naslikam život.

Motive za moje slike sam uvek tražio u svom okruženju i iz istog tražio ono što mora biti sastavni deo slike koji pravi sponu izmedju mene i gledaoca.

Showing all 1 result